Baš tako! 
O vama pričam, pišem, spominjem vas u svojim postovima! Poneku od vas i pojedem ali ne zamjerite mi! 🙄
I ja kao insan, kao božije stvorenje, dio sam prirodnog lanca ishrane na ovoj našoj zemaljskoj kugli ali kad vas jedem i tad uživam s dužnim poštovanjem i često zamišljam vaš život sve do dolaska na moju, obično, vikend-sofru jer radnim danima spremam nešto drugo za jelo!
Nije ovo pauza u pisanju! Ne, ne…
Posao me zeza a i pristup Internetu mi je često ograničen. To naravno nije razlog mom rijeđem pisanju već jednostavno, dođu dani kad nemam inspiracije, vremena ili sl. da pišem o meni najdražim temama… Ekološkim, ribolovnim, kulinarskim…
Nekad mi nije do smijeha pa ni ribarski vic ne mogu da prepričam! 😆
Stalni čitaoci, nadam se, neće mi zamjeriti!
Pišemo se mi još.
Do tada BISTRO od vaše Edine*
Ribolovna priča 